Da li uzeti muževljevo prezime? Analiza ličnog izbora, tradicije i emocija

Pitanje prezimena nakon udaje jedno je od onih koje, naizgled jednostavno, otvara čitav lavirint ličnih, emotivnih, porodičnih i društvenih dilema. Da li zadržati svoje, uzeti njegovo, dodati ga svom ili, pak, potpuno zanemariti ovu tradiciju? Ova tema, koja se često svodi na jednostavne odgovore, zapravo je ogledalo naših vrednosti, očekivanja i shvatanja o braku, identitetu i zajedništvu. Kroz prizmu brojnih mišljenja i iskustava, pokušaćemo da rasvetlimo različite aspekte ove odluke.

Emotivna vezanost za sopstveno prezime

Za mnoge žene, devojačko prezime je mnogo više od skupa slova na ličnoj karti. Ono predstavlja deo identiteta, istorije i korena. "Rodila sam se pod jednim imenom i prezimenom, volela bih da tako i umrem," kaže jedna od sagovornica, ističući da se poistovećuje sa svojim prezimenom koje je retko i nosi posebnu vrednost za nju. Osećaj gubitka tog identiteta može biti jak, posebno ako je prezime povezano sa uspehom, karijerom ili jednostavno osećajem pripadnosti određenoj porodici. Kao što jedna učesnica rasprave primećuje, prezime može biti "obeležje porekla", a odricanje od njega može delovati kao odricanje od dela sopstvene istorije.

Posebno je slučaj kada žena dolazi iz porodice u kojoj nema muških potomaka, pa se oseća kao "čuvar" tog prezimena. "Rekla sam sebi da ću kada se budem venčala otići na grob i reći mu da se naše prezime nikada za mene neće izgubiti," deli jedan emotivan razlog za zadržavanje. Ova emotivna investicija čini odluku daleko dubljom od puke formalnosti.

Praktični aspekti: administracija i svakodnevica

Sa druge strane, promena prezimena nosi sa sobom i niz praktičnih izazova. Menjanje svih dokumenata - lične karte, pasoša, vozačke dozvole, zdravstvene knjižice, bankovnih računa - predstavlja birokratski i finansijski teret. "Kad pomislim samo na stajanje u redovima i silno plaćanje taksi... treba da budem luda pa da to sama sebi uradim," ističe jedna žena. Ovaj praktični razlog sve je češći motiv da se prezime ne menja ili da se samo doda, bez potpune promene.

Neki ističu i problem dužine potpisa. "Ako imam dva prezimena, trebalo bi mi 28 znakova za potpis," primećuje jedna buduća mlada. U svakodnevnom životu, različita prezimena unutar porodice mogu stvarati situacije koje zahtevaju dodatna objašnjenja, naročito kada su u pitanju službene procedure ili putovanja sa decom. Ipak, važno je napomenuti da se, po novijim propisima, prijava deteta u matičnu knjigu rada zajedno, bez obzira na prezimena roditelja, što uklanja jedan od često pominjanih administrativnih problema.

Tradicija, zajedništvo i očekivanja okoline

U srži debate često leži sukob između tradicije i modernih vrednosti. Tradicionalni pogled vidí uzimanje muževljevog prezimena kao simbol stvaranja jedinstvene porodične zajednice. "Meni je lepo kada svi članovi porodice imaju isto prezime," kaže jedna sagovornica, dodajući da joj to daje osećaj pripadnosti i zajedništva. Za mnoge muškarce i žene, ovo je prirodan i očekivan nastavak ljubavi i posvećenosti.

Međutim, upravo ta tradicija može stvoriti pritisak. "Izgleda da se svima podrazumeva da ću promeniti, pa kad kažem da sam zadržala svoje, pogledaju me kao da sam počinila najgore svetogrđe," opisuje jedna mlada venčana žena. Reakcije okoline, od aplauza na venčanju kada mlada izjavi da uzima suprugovo prezime, do "mučne tišine" kada kaže da ga ne uzima, jasno pokazuju koliko je društveno očekivanje još uvek prisutno. Ponekad se čak i unutar porodice budućeg supruga javlja negodovanje, što može dodatno komplikovati odnos.

Ljubav, poštovanje ili kalkulacija?

Jedan od najkontroverznijih aspekata teme je motivacija. Da li je uzimanje prezimena dokaz ljubavi i poštovanja prema suprugu? "Kad nekog volite iskreno, onda više ne želite svoje prezime, već da uz svoje nosite njegovo," tvrdi jedna učesnica. S druge strane, postavlja se pitanje: ako je ljubav povezana sa time, zašto onda muškarac ne bi uzeo ženino prezime? Zar ne bi bilo logičnije da oboje dodaju prezime drugog?

U raspravi se pojavljuje i motiv koji se može nazvati kalkulativnim - uzimanje prezimena zbog njegovog ugleda, zvučnosti ili društvenog statusa. "Logično je uzeti prezime nekoga ko je uticajan," primećuje jedna osoba, ali brzo dodaje da bi u svakom drugom slučaju to bilo nepotrebno cimanje. Ovakvo razmišljanje otvara pitanje da li se brak i prezime posmatraju kao transakcija, što je suprotno romantičnom idealu braka zasnovanog na ljubavi.

Muška perspektiva: od nebitnosti do insistiranja

Mišljenja muškaraca su, naravno, takođe raznolika. Neki smatraju da je odluka isključivo na budućoj supruzi i da im je potpuno nebitno. "Iz mog ugla gledano, odluka o prezimenu potpuno je na budućoj supruzi... tu nema nikakve diskusije, već čisto njena slobodna volja," kaže jedan muškarac. Ovo opušteno stanovište često vodi najharmoničnijim ishodima, gde žena donosi odluku bez pritiska.

Na drugom kraju spektra su muškarci koji insistiraju da žena uzme njihovo prezime, videći to kao uslov za brak ili kao znak potpunog pripadanja. Ovakav stav, koji neki doživljavaju kao kontrolu ili nesigurnost, može biti izvor ozbiljnih nesuglica. Kao što jedna žena ističe, ako je neko spreman da se raspravlja i nameće stavove oko nečega što se tiče samo nje, to postavlja pitanje kakva će biti dinamika u braku oko drugih, težih odluka.

Treća opcija: kompromis i kreativna rešenja

Zanimljivo je da zakon u Srbiji pruža više mogućnosti. Osim klasičnog uzimanja muževljevog prezimena, postoji opcija dodavanja (zadržavanja svog i uzimanja suprugovog), ali i mogućnost da muž uzme ženino prezime ili da oboje zadrže svoja. U praksi se sve češće viđa opcija dva prezimena. "Ja sam rešila da dodam i već neko vreme se u šali potpisujem sa oba prezimena i baš mi se sviđa," kaže jedna mlada. Ovo rešenje omogućava da se očuva lični identitet, a istovremeno simbolično prikaže nova veza.

Postoje i oni koji razmišljaju o potpuno novom, trećem prezimenu, koje bi oboje usvojili, simbolizujući time stvaranje potpuno nove porodične jedinice. Iako ovo kod nas još uvek nije uobičajeno, pokazuje kako parovi traže načine da izraze svoju jedinstvenost i ravnopravnost.

Šta nam ova rasprava govori o nama samima?

Na kraju, pitanje prezimena je mnogo više od formalnosti. Ono je ogledalo društvenih promena. Dok su ranije žene često morale da uzmu muževljevo prezime bez puno razmišljanja, danas je to lični izbor koji podrazumeva razmatranje emocija, praktičnosti, tradicije i odnosa moći unutar para.

Možda je najvažnija poruka koja proizilazi iz ove žustre rasprave ona o poštovanju ličnog izbora. Kako jedna od učesnica lepo rezimira: "Svako treba da radi onako kako misli da treba i nema razloga da bilo kome objašnjava zašto tako i kako." Bilo da se odlučite za zadržavanje, promenu ili dodavanje, ključno je da ta odluka bude vaša, doneta u dogovoru sa partnerom, a ne pod pritiskom spoljnih očekivanja.

Brak se gradi na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, a ne na identičnim prezimenima u dokumentima. Kako god da se odlučite, neka vam ta odluka donese mir i bude izraz vaše ljubavi i zajedničkog puta koji ste odabrali.