Kako Napisati i Izdati Knjigu: Kompletan Vodič za Početnike

Pitanje "Koliko je potrebno vremena da se napiše knjiga?" verovatno je jedno od najčešćih pitanja koje postavljaju početnici. Odgovor je, kao što mnogi iskusni pišu, relativan. Sve zavisi od toga šta pišete, koliko ste ambiciozni, koliko vremena možete da izdvojite i koliko ćete ga izgubiti na ispravke. Nekome će trebati mesec dana, drugom godinu dana, a trećem čitava decenija. Jedno je sigurno: put od ideje do odštampane knjige je pun izazova, ali i neprocenjivog zadovoljstva. Ovaj vodič će vas provesti kroz sve faze tog puta.

Prvi korak: Rođenje ideje i suočavanje sa nedoumicama

Mnogi sanjaju da napišu knjigu. Neki počnu da pišu pesme, drugi pređu na prozu, a treći godinama skupljaju hrabrost da započnu. Česta je pojava da se ljudi hvataju u koštac sa sopstvenim summama: "Da li je ovo dovoljno dobro?", "Da li će se ikome svideti?", "Imam li ja uopšte talenat?". Osećaj nezadovoljstva onim što pišemo sasvim je normalan, posebno na početku. Ključ je u istrajnosti. Ako čvrsto rešite da ne odustanete, kao što ste možda odustajali od prethodnih, nepopunjenih sveski, već ste prešli važan psihološki prag.

Inspiracija je neuhvatljiva. Dolazi kada se najmanje nadate - dok šetate, pred spavanje, ili čitate nešto sasvim drugačije. Nemojte se siliti da pišete kada inspiracije nema. Umesto toga, koristite te trenutke za čitanje, istraživanje ili jednostavno za prikupljanje misli. Kada inspiracija dođe, budite spremni da je uhvatite. Držite svesku ili notes uvek pri ruci, bilo da je reč o papirnoj svesci ili digitalnom dokumentu.

Građenje temelja: Razrada priče i likova

Pre nego što krenete u samu egzekutivu, važno je imati jasnu ideju o tome šta želite da ispričate. Da li ćete pisati o stvarnim događajima, pomešanim sa fikcijom, ili će reč biti o potpuno izmišljenom svetu? Da li će to biti dečja knjiga, tinejdžerski roman ili ozbiljno filozofsko delo?

Mnogi pisci savetuju da likovi moraju da ožive u vašoj glavi. Morate ih upoznati, razumeti njihove motive, strahove i želje. Stvaranje upečatljivih imena je takođe veoma važno. Imena treba da budu zanimljiva, ali i laka za izgovaranje. Izbegavajte nadimke koji mogu da dovedu u vezu sa drugim književnim delima ili ličnostima.

Jedan od najboljih saveta za početnike je da pišete o onome što znate i što vas duboko pokreće. Ako pišete iz iskustva, emocije će biti autentičnije i preneta će se na čitaoca. Nemojte pokušavati da oponašate tuđi stil. Pronađite svoj vlastiti umetnički izraz. Originalnost je krunski dragulj svakog dobrog pisca.

Tehnika pisanja: Olovka i papir ili tastatura?

Neki pisci se kunu u tradiciju - pisanje rukom na papiru. Tvrde da je to nešto sasvim drugačije, da reči teku drugačije, da je veza između misli i olovke neposrednija. Drugi pak preferiraju brzinu i efikasnost računara. Nema ispravnog ili pogrešnog odgovora. Koristite ono što vam najviše odgovara. Ako vam je draže pisati noću, u tišini, ili pak uz buku grada - sledite svoj ritam.

Što se tiče formata, pisanje u Word dokumentu je praktično jer omogućava laku ispravku. Međutim, običan notepad ili beleške na telefonu takođe mogu poslužiti za brzo zapisivanje ideja. Bitno je da se ne osećate ograničeno tehnologijom.

Koliko strana je dovoljno? O obimu knjige

Pitanje broja strana muči mnoge početnike. Da li je 50 strana dovoljno? Da li 300 strana čini roman? Opšte pravilo, iako fleksibilno, govori da se tekst do 100 strana obično smatra pripovekom ili novelom, dok se preko te granice može govoriti o romanu. Međutim, ne opterećujte se previše brojkama na početku. Napišite onoliko koliko je potrebno da se priča ispriča. Kvalitet je uvek bitniji od kvantiteta. Kada se tekst prelomi za štampu, broj strana će se promeniti u zavisnosti od formata i fonta, tako da je 300 strana u A4 formatu verovatno oko 150-200 strana u standardnom knjižarskom formatu.

Završetak rukopisa i prva dorada

Kada napokon napišete poslednju reč, osećaj je nezamenjiv. Međutim, vaš rad tek počinje. Prva verzija rukopisa je samo sirovi materijal. Sledi faza dorade. Pročitajte svoj rukopis kritičkim okom. Tražite nedoslednosti u radnji, nerazvijene likove, usporene dijaloge i ponavljajuće reči. Ovo čitanje je suštinski drugačije od čitanja tokom pisanja.

Nakon što ste vi sami uradili prvu, grubu doradu, vreme je da rukopis pokažete nekome drugom. Ovo može biti težak korak, jer se otvarate pred tuđom kritikom. Odaberite osobu od poverenja, koja voli da čita i koja će vam dati iskren i konstruktivan povratni informaciju. To može biti prijatelj, član porodice ili, u idealnom slučaju, neko ko se razume u književnost.

Neophodni profesionalni korak: Lektura i korekcija

Nikako ne zanemarite lekturu. Čak i ako ste vi sami dobri u pravopisu i gramatici, lako je prevideti sopstvene greške. Profesionalni lektor neće ispraviti samo pravopisne i gramatičke greške, već će vam ukazati i na stilske nedostatke, nejasnoće i druge probleme u tekstu. Ovo je posebno važno ako planirate da rukopis šaljete izdavačima - lektorisan rukopis pokazuje profesionalizam i poštovanje prema svom poslu.

Cena lekture varira u zavisnosti od obima teksta i složenosti posla. Za roman od 250 strana, cena lekture može se kretati od nekoliko desetina do nekoliko stotina evra. Ovo je investicija koja će uveliko unaprediti kvalitet vašeg finalnog proizvoda.

Zaštita autorskih prava

Mnoge početnike brine pitanje zaštite njihovog dela. Kako biti siguran da vam neko neće ukrasti ideju? U Republici Srbiji, autorsko pravo nastaje samim stvaranjem dela. Međutim, ukoliko želite dodatnu pravnu sigurnost, možete se obratiti Zavodu za intelektualnu svojinu. Postupak deponovanja autorskog dela nije složen i pruža vam pravni dokaz o autorstvu i vremenu nastanka dela. Ovo je korisno pre svega ako planirate da rukopis šaljete raznim izdavačima.

Put do izdavača: Kome i kako slati rukopis?

Kada imate lektorisan i doteran rukopis, sledi važan korak - kontaktiranje izdavača. Pre slanja, istražite tržište. Koje izdavačke kuće izdaju sličnu literaturu? Ako ste napisali tinejdžerski ljubavni roman, nemojte ga slati izdavaču koji se specijalizovao za stručnu literaturu.

Procedura je obično sledeća:

1. Na sajtu izdavača potražite uputstvo za autore. Mnoge kuće imaju jasno definisane smernice.
2. Obično se šalje sinopsis (kratak sadržaj knjige), vaša biografija i jedan ili dva odlomka iz knjige.
3. Ako pokažu interesovanje, zatražiće ceo rukopis.

Budite spremni na odbijanja. To je deo posla. Čak i veliki pisci su bili odbijani. Ako vas jedan izdavač odbije, pokušajte kod drugog. Upornost je ključna.

Dve opcije: Tradicionalno izdavanje ili autorsko izdanje

Ukoliko vam se posreći i izdavač prihvati rukopis, on će preuzeti sve troškove izdavanja: lekturu, prelom, dizajn korica, štampu i distribuciju. Vi ćete kao autor dobiti procenat od prodaje, takozvani autorski honorar.

Međutim, realnost je da mnogi početnici, posebno neafirmisani, teško nalaze izdavača koji će finansirati njihov prvenac. U tom slučaju, postoji opcija autorskog izdanja, odnosno samostalnog finansiranja štampe.

Ovaj put zahteva veću ličnu angažovanost i finansijska sredstva. Troškovi se mogu kretati od 500 do preko 2000 evra, u zavisnosti od tiraža, broja strana, kvaliteta papira i toga da li korice imaju boju.

Proces samostalnog izdavanja korak po korak

1. Lektura i korekcija: Kao što je već rečeno, ovo je obavezan korak.
2. Prelom: Ovo je tehnički postupak pripreme teksta za štampu. Podrazumeva postavljanje teksta na stranice, odabir fonta, ubacivanje ilustracija i slično. Ovo ne možete sami uraditi bez odgovarajućeg znanja i softvera. Potražite grafičkog dizajnera koji se time bavi.
3. Dizajn korica: Korice su ono što će prvo privući pažnju čitalaca. Investirajte u kvalitetan dizajn.
4. Dobijanje ISBN broja i CIP-a: ISBN je međunarodni standardni broj knjige koji je jedinstven za svako izdanje. CIP je kataložni zapis u publikaciji. Oba se dobijaju u Narodnoj biblioteci Srbije uz određenu naknadu.
5. Štampa: Pronađite pouzdanu štampariju, dostavite im grafički materijal i dogovorite tiraž.
6. Distribucija i promocija: Ovo je najveći izazov za autore koji izdaju knjige samostalno. Knjižare obično ne sarađuju direktno sa fizičkim licima. Moraćete da budete kreativni: prodajite knjige putem društvenih mreža, organizujte promocije, prisustvujte sajmovima knjiga, nudite knjige bibliotekama.

Književni konkursi - alternativni put

Pored slanja rukopisa izdavačima, razmotrite i učestvovanje na književnim konkursima. Pobeda ili čak i pohvala na renomiranom konkursu može vam otvoriti vrata ka velikim izdavačkim kućama. Istražite koje se konkursi objavljuju tokom godine i prijavite se. To je odličan način da se afirmišete i steknete samopouzdanje.

Zaključak: Put je težak, ali nagrada je velika

Pisanje i izdavanje knjige je maraton, a ne sprint. Zahteva strpljenje, upornost, veliku količinu rada i čvrstu veru u sopstveni talenat. Ponekad ćete osećati da ste izgubili inspiraciju, da vam se ne sviđa ono što ste napisali, ili da ste previše umorni da nastavite. U tim trenucima, setite se zašto ste uopšte počeli.

Pisanje je, na kraju krajeva, najveće zadovoljstvo koje čovek može sebi priuštiti. To je čin stvaranja, ostavljanja traga, deljenja dela svoje duše sa svetom. Bilo da imate 15 ili 50 godina, bilo da pišete na papiru ili na