Kako se pripremiti i položiti stručni ispit za bezbednost i zdravlje na radu (BZNR) - Kompletan vodič

Polaganje stručnog ispita za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja ključni korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom oblasti. Ispit, iako na prvi pogad može delovati obimno i kompleksno, uz adekvatnu pripremu i razumevanje procedure postiže se. Ovaj članak donosi sveobuhvatan pregled iskustava kandidata, najčešćih pitanja, saveta za pripremu i suštinske informacije o samom procesu polaganja.

Struktura ispita: Šta vas tačno čeka?

Stručni ispit se tradicionalno deli na nekoliko segmentata, a postupak se odvija u toku jednog dana. Na osnovu brojnih iskustava, proces se može podeliti na sledeće faze:

1. Opšti deo ispita

Ovo je prvi i, prema mišljenju većine kandidata, najlakši deo. Sastoji se iz dva odvojena usmena ispitivanja pred različitim ispitivačima. Svaki ispitivač postavlja po tri pitanja, koja se izvlače iz seta.

Prvi ispitivač obično ispituje iz oblasti domaćeg zakonodavstva: Zakon o radu, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o zdravstvenoj zaštiti i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Pitanja su osnovna i fokusirana na suštinu: prava i obaveze poslodavaca i zaposlenih, vrste odsustava, način obračuna naknade zarade tokom privremene sprečenosti za rad i slično.

Drugi ispitivač postavlja pitanja iz oblasti međunarodnog prava i Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu. Ovde se najčešće izvlače pitanja o Konvencijama Medunarodne organizacije rada (npr. Konvencija 155, Konvencija 161, Konvencija 81), Direktivi 89/391/EEC, Ugovoru o osnivanju Evropske unije i obavezama poslodavca i zaposlenih prema Zakonu o BZNR. Ispitivači na ovom delu su opisani kao veoma korektni, spremni da pomognu i postave dodatno pitanje ako kandidat zastane.

Zajedničko za oba ispitivača je da ne traže doslovno citiranje propisa, već razumevanje teme. Čim uvide da kandidat poznaje materiju, prekidaju ga i prelaze na sledeće pitanje.

2. Pismeni deo: Izrada Akta o proceni rizika

Nakon uspešno položenog opšteg dela, kandidati se upućuju u učionicu za pismeni rad. Ovaj deo traje oko dva sata. Kandidat dobija zadata radno mesto (npr. električar, monter skela, vozač tramvaja, limar, medicinska sestra, frizer) zajedno sa listom opasnosti i štetnosti koje mogu biti prisutne na tom mestu.

Zadatak je da se napiše akt o proceni rizika za dato radno mesto. Dozvoljeno je koristiti sopstvenu listu opasnosti i štetnosti kao podsertnik, kao i metodu za procenu rizika po sopstvenom izboru (Kinney metoda je često data kao opcija). Nije dozvoljeno koristiti telefone, gotove primere procena ili druge srodne materijale, mada je nadzor u toku ovog dela uglavnom povremen.

Šta treba da sadrži akt? Opis tehnološkog i radnog procesa, opis korišćene opreme, identifikaciju opasnosti i štetnosti, samu procenu rizika izabranom metodom, predložene mere za smanjenje rizika i obavezan zaključak. U zaključku se mora konstatovati da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili nije, i navesti osnovne mere koje iz toga proizilaze (npr. obaveza periodičnih lekarskih pregleda, obuke, nošenja sredstava za ličnu zaštitu).

3. Usmena odbrana procene rizika

Ako komisija oceni da je pismeni rad (akt o proceni) zadovoljavajući, kandidat prelazi na usmenu odbranu. Ovaj deo ne predstavlja odbranu konkretno urađenog pismenog rada, već se izvlače pitanja iz šire oblasti procene rizika.

Tipična pitanja na ovom delu su: "Na čemu se zasniva procena rizika?", "Koja lica vrše procenu rizika?", "U kojim slučajevima se vrše potpune, a u kojim delimične izmene Akta o proceni rizika?", "Šta sve sadrži zaključak procene?", "Šta su to mehaničke opasnosti?" ili "Šta podrazumeva snimanje organizacije rada?".

Ispitivač na ovom delu (često je to direktorka Uprave) opisuje se kao stručna, ali fer. Ako kandidat pokaže da razume osnovne koncepte, ispitivač će ga usmeriti ka odgovoru. Ključ je pričati i pokazati da se razume suština, a ne da se zna tekst napamet.

4. Pravilnici (posebni deo)

Poslednji, a za mnoge i najzahtevniji deo, jeste ispitivanje poznavanja brojnih pravilnika iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Kandidat izvlači tri pitanja, a ispitivač postavlja pitanja iz glave, često sa dodatnim podpitanjima.

Lista pravilnika je duga, ali iskustva pokazuju da se određena pitanja ponavljaju češće. Neophodno je pročitati sve pravilnike sa zvanične liste, fokusirajući se na suštinu, definicije ključnih pojmova i konkretne mere zaštite. Nije potrebno učiti sve priloge i tehničke detalje napamet.

Posebnu pažnju treba obratiti na pravilnike koji se često pitaju:

• Pravilnik o načinu i postupku procene rizika
• Pravilnik o prethodnim i periodičnim lekarskim pregledima
• Pravilnik o bezbednosti mašina (znak usaglašenosti, deklaracija, tehnička dokumentacija)
• Pravilnik o zaštiti na radu pri izvođenju građevinskih radova (skele, mere na gradilištu, elaborat)
• Pravilnik o opštim merama zaštite od opasnog dejstva električne struje
• Pravilnik o preventivnim merama pri izlaganju buci i vibracijama (granične vrednosti)
• Pravilnik o preventivnim merama pri izlaganju hemijskim i biološkim štetnostima
• Pravilnik o radovima na visini i korišćenju opreme za rad

Pitanja mogu biti specifična: "Koje su mere zaštite pri radu sa ekranom?", "Šta je kumulativna masa i koliko iznosi za žene?", "Navedite dokumentaciju potrebnu za rad u elektroenergetskom postrojenju.", "Koje su vrste skela?", "Šta su eksplozivne atmosfere i koje su mere zaštite?".

Ključni saveti za pripremu i polaganje

Na osnovu stotina iskustava, evo najvažnijih saveta za uspeh:

1. Organizujte vreme za učenje

Za temeljnu pripremu potrebno je minimalno dva meseca redovnog učenja. Ne očekujte da ćete sav materijal savladati za nedelju dana. Fokusirajte se prvo na pravilnike i procenu rizika, dok opšti deo možete spremiti u kraćem roku.

2. Koristite zvanične izvore

Sve propise potrebno je preuzeti sa sajta Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ili portala "Paragraf". Skripte i zbirke pitanja sa foruma mogu biti dobra pomoć, ali ih koristite samo kao dopunu, jer propisi mogu biti ažurirani.

3. Vežbajte pisanje procene rizika

Ovo je praktična veština. Pronađite na internetu opise različitih zanimanja i vežbajte pisanje opisa posla, identifikaciju opasnosti i primenu jednostavne metode za procenu rizika (npr. Kinney). Zaključak je obavezan i mora biti jasan - da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne.

4. Učite suštinu, a ne napamet

Ispitivači ne traže da se propisi recituju od reči do reči. Važno je pokazati razumevanje teme. Ako pitate o konvenciji, objasnite njen osnovni cilj. Ako pitaju o pravilniku, nabrojite glavne mere zaštite o kojima govori.

5. Upravljajte stresom i budite opušteni tokom ispita

Ispitivači su, prema velikom broju iskustava, korektni, strpljivi i spremni da pomognu. Ako zapnete, oni će vas usmeriti dodatnim pitanjem. Nikada ne ostavljajte prazan odgovor. Pričajte, pokušajte da povežete sa nečim što znate. Čak i ako niste sigurni u tačan odgovor, pokazivanje logičnog razmišljanja može pomoći.

6. Šta uraditi ako padnete deo ispita?

Procedura je jasna: Ako položite opšti deo i pismenu procenu, a padnete pravilnike, sledeći put polažete samo pravilnike i usmenu odbranu procene. Ako padnete pismenu procenu, bez obzira na opšti deo, sledeći put polažete ceo drugi deo (pismenu procenu, odbranu i pravilnike). Troškovi polaganja delimično se umanjuju u zavisnosti od položenih delova.

Česta pitanja i nedoumice kandidata

Da li se može prepisivati tokom pismenog dela (procene rizika)?

Zvanično, nije dozvoljeno. Međutim, nadzor varira. Dobijate listu opasnosti i štetnosti, a ponekad i šablon metode. Pametno je unapred pripremiti opise poslova za različita zanimanja i imati jasnu strukturu akta u glavi.

Koji pravilnici su izbačeni iz programa?

Prema aktuelnom programu, izbačen je pravilnik koji se odnosi na šumarstvo. Takođe, deo o hemijsko-tehnološkim procesima (proizvodnja sapuna, glicerina) se više ne ispituje. Uvek proverite najnoviji program polaganja na sajtu ministarstva.

Da li je dovoljno učiti samo iz skripte?

Skripta može biti dobar početak i okvir, ali nije dovoljna. Osnovni izvor moraju biti sami propisi. Skripte često ne prate ažuriranja i mogu da izostave važne detalje.

Kako izgleda procedura prijave?

Prijava se podnosi poštom ili lično u zgradi Ministerstva (Nemanjina 22-26). Potrebno je popuniti zahtev, priložiti dokaz o uplati administrativne takse (330 din) i glavne takse za polaganje ispita (12.950 din), kao i dokaz o kvalifikacijama (diploma). Rok od prijave do poziva obično je jedan do dva meseca. Poziv stiže na email, a zatim i poštom.

Ciljani lekarski pregledi i procena rizika

Jedno od ključnih pitanja koje se često postavlja, a direktno je povezano sa temom, jeste u kom slučaju se zaposleni upućuje na ciljani lekarski pregled. Ovo je direktna posledica adekvatno sprovedene procene rizika. Ciljani lekarski pregled se sprovodi kada procena rizika utvrdi postojanje specifične štetnosti po zdravlje (npr.