Sve što treba da znate o crkvenom venčanju u Srbiji: Vodič kroz običaje, troškove i važne informacije

Crkveno venčanje za mnoge parove predstavlja ne samo verski obred, već i duboko emotivno i simbolično uzdizanje bračne zajednice pred Bogom. Iako je suština ista - svečano vezivanje dvoje ljudi - praktična strana organizacije može da bude izvor brojnih pitanja, nedoumica i, često, neočekivanih troškova. Na osnovu brojnih iskustava mladenaca, prikupili smo sveobuhvatne informacije koje će vam pomoći da pripremite ovaj važan dan.

Finansijska strana crkvenog venčanja: Takse, prilozi i "kumovske takse"

Jedna od najčešćih tema kada je reč o crkvenom venčanju jesu troškovi. Oni mogu značajno da variraju, ne samo od grada do grada, već i od crkve do crkve, pa čak i od sveštenika do sveštenika. Uobičajena praksa je da se crkveno venčanje plaća kroz nekoliko stavki.

Prvo, postoji taksa za zakup crkve, posebno ako se venčavate u crkvi kojoj ne pripadate po mestu prebivališta. Popularni hramovi u većim gradovima, kao što su Ružica na Kalemegdanu ili crkva Svetog Aleksandra Nevskog, imaju više cene koje mogu da se penju i do 10.000 - 12.000 dinara. Za razliku od toga, venčanje u parohijskoj crkvi može biti znatno jeftinije, a po nekim iskustvima, sveštenik može samo da predloži da se da "koliko ko može". Međutim, česte su priče da sveštenici pitaju da li se pravi velika svadba i na osnovu toga sugerišu iznos.

Drugo, poseban iznos se daje svešteniku koji obavlja obred. Iako crkvena pravila naglašavaju da bi prilog trebalo da bude dobrovoljan i u skladu sa mogućnostima mladenaca, u praksi se često dešava da sveštenik saopšti svoju "tarifu". Ovaj iznos se obično daje u koverti, neposredno posle ceremonije. Iznosi se kreću, prema iskustvima, od 50 do 100 evra, a ponekad i više.

Treća stavka je takozvana "kumovska taksa". Iako zvanično ne postoji, u mnogim crkvama se od kumova očekuje da plate određeni iznos (na primer, po 2.000 do 3.000 dinara). Kako bi izbegli neprijatnosti, mnogi mladenci sami plate i ovaj iznos, bez da o tome obaveste kumove. Ponekad sveštenik to direktno zatraži od kumova tokom ceremonije, što može da izazove neugodne situacije.

Četvrto, tu je i oprema za crkvu: belo platno sa vezenim krstom, četiri voštane sveće i vino. Komplet se može kupiti u crkvenim prodavnicama za oko 2.200 do 4.500 dinara, ili nabaviti pojedinačno jeftinije. Neke crkve imaju svoj pehar, pa čaša nije obavezna.

I na kraju, angažovanje crkvenog hora predstavlja dodatni, ali za mnoge neprocenjiv, trošak. Cena hora varira od 5.000 do 10.000 dinara, a u nekim prestižnim crkvama i do 100 evra. Prisustvo hora ceremoniji nesumnjivo daje poseban duhovni i svečani ton.

Papiri i administracija: Šta je neophodno za zakazivanje?

Pre nego što odete da zakážete termin, važno je prikupiti neophodnu dokumentaciju. Potrebne su vam originalne krštenice oba mladenca. Ako ste kršteni u drugoj crkvi, moraćete da ih podignete tamo, što obično podrazumeva simboličnu naknadu. Takođe, potrebne su i krštenice oba kuma, iako mnogi sveštenici ih uzimaju samo "na uvid" nekoliko dana pre venčanja, a nekada ih uopšte ne traže, verujući mladencima na reč.

Važno je napomenuti da kum na crkvenom venčanju mora biti kršten. Pravoslavna crkva priznaje krštenje iz drugih hrišćanskih crkava (npr. katoličke), tako da to nije prepreka, ali neki sveštenici imaju svoja pravila i mogu zahtevati da kum bude pravoslavne veroispovesti. Osoba koja nije krštena ne može biti kum.

Što se tiče samog zakazivanja termina, preporučuje se da to učinite što je pre moguće, pogotovo ako se radi o popularnoj crkvi. Neki parovi zakazuju i godinu dana unapred. Prilikom zakazivanja, obično se plaća depozit za zakup crkve. Takođe, u tom trenutku treba proveriti crkveni kalendar kako bi se izbegli dani kada se venčanje ne obavlja: sve sredom i petkom (posni dani), tokom četiri velika posta (Božićnjeg, Uskršnjeg, Petrovskog i Gospojinskog), na neke velike praznike kao što su Krstovdan, kao i tokom cele uskršnje nedelje.

Posebna napomena: Iako se u narodu često kaže da se ne venčava na zadušnice, crkvena pravila to ne zabranjuju. To je pre sujeverje, ali mnogi parovi ga poštuju, pa je teško naći slobodan termin u crkvama tih dana.

Gde se venčati: Parohijska crkva, drugi hram ili manastir?

Prema crkvenim pravilima, mladence treba da venča sveštenik parohije kojoj pripada mladoženja po mestu prebivališta. Međutim, u praksi se često dešava da parovi žele da se venčaju u crkvi koja im je emocionalno ili estetski bliža - na primer, u lepom manastiru ili poznatom hramu u gradu.

To je moguće, ali obično podrazumeva dodatne korake i troškove. Potrebno je dobiti pismenu saglasnost mladoženjinog parohijskog sveštenika da vas venča u toj drugoj crkvi. Neki sveštenici to urade bez problema, dok drugi traže naknadu za tu "uslugu". Zatim, morate platiti zakup te druge crkve. I na kraju, sveštenik koji dolazi da vas venča (vaš parohijski) naplaćuje svoju "tarifu", koja može biti veća nego da ste se venčali kod njega. Ukupno, venčanje u crkvi kojoj ne pripadate može biti duplo skuplje.

Venčanje u manastiru je san mnogih parova. Pravila o odevanju su tu strožija: haljine treba da budu skromne, bez dubokih dekoltea, a ramena i glava prekrivene maramom ili šalom. Fotografisanje je uglavnom dozvoljeno, ali treba poštovati svečanost mesta. Cene u manastirima su često niže, ili se daje samo dobrovoljni prilog, ali procedura dobijanja dozvole može biti složenija i zahteva više vremena.

Česta pitanja i nedoumice mladenaca

Da li mora da se nosi marama na glavi? Tradicionalno, žene u crkvi treba da imaju pokrivenu glavu. Na venčanjima se ovo često zanemaruje za mladu i goste, ali ako se venčavate u manastiru, svakako je poželjno i za mladu da nosi veo ili maramu.

Da li može da se izostavi tamjan? Ako imate zdravstvenih problema (alergija, astma), možete zamoliti sveštenika da koristi minimalnu količinu tamjana ili da ga u potpunosti izostavi. Mnogi sveštenici su razumevajući po tom pitanju.

Koliko traje ceremonija? U proseku, crkveno venčanje sa horom traje između 30 i 45 minuta. Bez hora, nešto kraće.

Da li je potrebno i građansko venčanje? Da. Država ne priznaje crkveni brak kao pravno validan. Morate se venčati i pred matičarem da biste bili bračni drugovi pred zakonom. Redosled nije bitan - možete prvo crkveno, pa građansko, ili obrnuto.

Šta raditi sa svećama i platnom posle venčanja? Postoji narodni običaj da se sveće upale na prvi sledeći veliki crkveni praznik. Platno se čuva kao uspomena; od njega se može sašiti jastučnica ili jednostavno čuvati u ormanu.

Kako izbeći neprijatnosti i nepredviđene troškove?

Ključ je u prethodnom, jasnom dogovoru. Pre nego što išta zakážete, posetite crkvu i razgovarajte sa sveštenikom. Otvoreno ga pitajte:

• Koja je cena zakupa crkve?
• Da li postoji fiksna taksa za sveštenika, ili dajemo koliko možemo?
• Da li se od kumova očekuje neki iznos?
• Šta tačno treba da donesemo (platno, sveće, vino, čašu)?
• Da li crkva ima hor i koliko košta angažovanje?

Neka sve bude rečeno unapred. Ako vam nešto zvuči nerealno skupo ili neprimereno, slobodno se raspitajte kod drugih ili razmislite o promeni crkve. Vaše venčanje treba da bude dan radosti i duhovnog uzdizanja, a ne dodatnog stresa.

Na kraju, bez obzira na sve administrativne i finansijske aspekte, važno je zapamtiti da je crkveno venčanje pre svega duhovni čin, svečani zavet dvoje ljudi pred Bogom. Pažljiva priprema i dobra informisanost omogućiće vam da se u potpunosti opustite i prepustite lepoti tog trenutka, stvarajući uspomenu koja će trajati celog života.